12. 11. 2003

Srbija: Bombe za tržišne snage - potpuni haos na medijskom frontu

Demokrate su na vlasti, Slobodana Miloševica i njegovih kvazi-novinara - propagandista više nema. A da li je tako? Pretpostavke da je sve dobro sa novim, demokratskim srpskim medijima daleko su od istine.

Izveštava Iv-En Prentis iz Beograda.

Nadena je ljudska bedrena kost na krovu jednog džez kluba iza glavne zgrade srpske državne televizije RTS-a, jutro pošto je NATO bomba pala na zgradu u centru Beograda. Šesnaestoro ljudi je poginulo - vecinom mladi portiri, tehnicari i šminkerke.

Bilo je to u aprilu 1999. i NATO bombardovanje Jugoslavije bilo je na vrhuncu, Slobodan Miloševic je još uvek držao cvrsto vlast u svojim rukama i vecina ljudi je to smatrala najgorim trenutkom mracnog doba za novinare u Srbiji, uhvacenih u procepu izmedu stroge državne kontrole i otudenja od Zapada.

U Beogradu su postojale duboke sumnje da je Miloševicevom režimu odgovaralo bombardovanja zgrade, da bi dobio propagandne poene. Pojedinci su nagovestili da je režimska obaveštajna služba otkrivala unapred koje su zgrade bile na spisku meta NATO-a i ukazivali na to da nijedan od starijih urednika ili upravnika RTS-a nije bio u studijima u to vreme.

Danas, bivši direktor RTS-a, Dragoljub Milanovic, služi zatvorsku kaznu od deset godina zbog dovodenja javne sigurnosti u ozbiljnu opasnost, jer nije evakuisao zgradu kada je izbio sukob sa NATO-om; u toku je sudenje u Hagu Slobodanu Miloševicu za ratne zlocine; nekadašnja opozicija je sada na vlasti u Srbiji; i vecina ljudi na Zapadu verovatno smatra da je sve spremno za medije u evropskoj najnovijoj demokratiji.

Na žalost, to nije slucaj. Ono što je ostalo od Jugoslavije posle deset godina gradanskog rata sastoji se od Srbije i Crne Gore, i mediji u obe republike se suocavaju sa ozbiljnim problemima.

U Srbiji su nemacke firme kupile deonice u znacajnim medijskim kucama, ukljucujuci stare stubove komunistickog sistema, državni dnevni list "Politika" i popularni tabloid "Blic".

Sada hiljade novinara i drugih medijskih radnika u novinama i u radio i televizijskim stanicama znaju da ce morati da izgube svoj posao jer je to posledica smanjenja broja zaposlenih u ovim i drugim medijskim institucijama.

Takode se puno negoduje jer se vladajuca Demokratska Opozicija Srbije, DOS, suviše meša u poslove medija; cak porede srpskog premijera Zorana Đindica sa Tonijem Blerom, zbog njegove zapažene sklonosti da se žali kada medijsko izveštavanje o njemu ili njegovoj politici nije preterano pohvalno.

Ovakva atmosfera nelagodnosti se ne popravlja i zato što su medijski baroni Miloševicevog režima, kao što su Željko Mitrovic i Bogoljub Karic još uvek na svojim mestima, cak i ako su energicno prigrlili nov režim.

Mitrovic je osnovao RTV Pink, omiljenu stanicu Miloševiceve supruge, Mire Markovic, dok je Karic - nekada blizak Miloševicu - covek koji stoji iza BKTV.

Miloševic se služio dvema glavnim taktikama za kontrolisanje informacija: novcanim kaznama i pretnjama onima koji se nisu ponašali u skladu sa politikom vladajuce stranke, a istovremeno je pokušavao da stvori mladu generaciju koja je apoliticna i ne postavlja previše pitanja.

"Stotine televizijskih stanica na kojima je preovladivala pop muzika i zabava slale su poruku 'zaboravi politiku - uživaj u životu' ", kaže Stevan Nikšic, glavni urednik nezavisnog magazina "Nin" u Beogradu, koji je i sam bio uhapšen za vreme Miloševicevog režima.

"Ovo je odavalo utisak da postoji raznovrsnost, izbor, dok su u stvarnosti celokupna tehnicka infrastruktura i oprema za emitovanje signala pripadale državi."

Danas je TV Pink još uvek tu i nudi u svom programu mešavinu glamura, rok muzike i povremeno zapadnih serija kao što su "Mucke". Mitrovica cesto vidaju na prijemima u zapadnim ambasadama.

U Crnoj Gori, situacija je u vecoj meri nestabilna. Televizijski i radio novinari su veoma ljuti zbog izmena medijskih zakona koje vide kao utiranje puta ka uplitanju vlade, narocito zbog toga što Crnoj Gori predstoje izbori u oktobru i novembru.

Dopune postojecem medijskom zakonu ce skratiti predizborno medijsko cutanje, omoguciti menadžmentu na državnoj televiziji da smenjuje urednike i ograniciti prostor koji mediji mogu dati za izveštavanje o aktivnostima visokih državnih zvanicnika.

Zakoni o radiodifuziji i transformaciji državnog radija i televizije u javnog izveštaca, koji su bili pripremljeni u saradnji sa medunarodnim strucnjacima u avgustu, još uvek nisu stupili na snagu.

Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, su u toku leta održali seriju obeshrabrujucih sastanaka sa politicarima i medijima, u pokušaju da se reši ova kriza.

Medunarodna federacija novinara (IFJ) je izjavila da je bila "zabrinuta zbog pokušaja crnogorskih politicara da manipulišu medijima preko niza izmena zakona koje bi mogli ugroziti uredivacku nezavisnost".

Ejdan Vajt, generalni sekretar IFJ kaže: "Politicari ne smeju igrati politicke igre sa medijima. Izbori su presudan test demokratije i novinarima mora biti omoguceno da rade bez uplitanja sa strane. Javnost ima pravo da bude obaveštena bez cenzurisanja i politickog mešanja preko svojih informativnih medija".

"Vreme je da politicki lideri potisnu svoju želju da oblikuju medijske poruke. Treba nam jasan znak da je Crna Gora posvecena onoj medijskoj politici koja garantuje gradansko pravo na informaciju, koja podržava moralno i nezavisno novinarstvo i koja je u skladu sa evropskim standardima."

Vajt je iskazao više optimizma u pogledu Beograda, gde je novi zakon, koji je imao za cilj da uskladi medijsku oblast sa medunarodnim standardima, izglasan u skupštini u julu mesecu. "Bolje je imati bilo šta u zakonskim knjigama nego ništa," smatra Vajt.

Ipak, on upozorava na sve izraženiju sklonost premijera Đindica da se meša u medijsku oblast: "Do nedavno su srpski novinari morali da žive u jednoj atmosferi sveprisutnog straha i zastrašivanja. Cini se da se Đindic, nažalost, okrece starim metodima kontrole. Na to mora reagovati medunarodna zajednica."

Takode se uocava nelagodnost zbog masovnih otpuštanja s posla koja predstoje. "Cinjenica da su nemacke firme kupile udeo medija nagoveštava normalizaciju - ali na žalost, tamo je prilicno nemilosrdno tržište", kaže Vajt.

Kada je pocetkom ove godine 50 odsto deonica "Politike" prodato nemackoj kompaniji Vestdojce Algemajne Cajtung (Westdeutsche Allgemeine Zeitung), prva reakcija javnosti je bila "laki ukus gorcine", kaže srpska novinarka Aleksandra Jelesijevic-Raškovic.

"Politika", kao najstariji srpski dnevni list, je neka vrsta nacionalnog simbola i nemacki okupatori su je za vreme drugog svetskog rata zabranili. Neke clanove porodice Ribnikar (osnivace lista) Nemci su uhapsili.

Ali život je sigurno bolji sada nego za vreme Miloševica? Jelesijevic-Raškovic smatra da se nije dovoljno toga promenilo: "Ako me pitate ima li promena u medijima od Miloševicevog odlaska, moj odgovor bi bio: Ne vidim nijednu".

"U toku poslednjih 10-12 godina, bilo je puno pritisaka, pretnji, ponekad su životi bili u opasnosti. Još uvek ima pritisaka, još uvek ima pretnji, urednicima i novinarima se sudi za izazivanje 'duševnih patnji', još uvek nema slobodnog pristupa informacijama.

Malo je bolje nego što je bilo, ali ne mnogo. Cudan je odnos izmedu politicara i novinara: oni su se borili da sklone Miloševica sa trona i da sebe postave na njega; mi smo se borili da sklonimo Miloševica sa trona - i tacka."

Đovani Porta, šef medijskog odseka OEBS-a Beogradu, kaže: "Pod starim režimom, to je bio sulud sistem, suluda situacija. Sada ce bit dosta otpuštanja i dosta teških odluka. Glavni problem je promena mentaliteta ljudi."

Državna medijska kompanija, RTS, ima 7.600 zaposlenih i mnogi ce morati da odu. Racionalizacija RTS-a "po svoj prilici povlaci za sobom brojna otpuštanja s posla", stoji u jednom saopštenju OEBS-a.

"Prosecna starost zaposlenih je 49 godina, od kojih vecina nije kvalifikovana za posao koji sada obavlja." OEBS dodaje: "Stanje u kome se nalazi još uvek analogna oprema za emitovanje je jako loše, i u najboljem slucaju, trebalo bi ga potpuno prebaciti na digitalni sistem, što bi po svoj prilici podrazumevalo strane investicije ili zajednicka ulaganja".

Savezni ministar informacija (prim. sic!) Slobodan Orlic priznaje da su problem ogromni. "Transformacija naših medija ce biti veoma bolna", kaže on. "Imamo 641 štampani medij, 253 TV stanice i 504 radio stanice; najjednostavniji nacin da se to opiše je - haos."

Zatišje je pred buru, ali život tece dalje u Beogradu; džez klub iza bombardovane zgrade RTS-a oživljava nakon ponoci kada pristignu nocobdije željne provoda.

Vecina posetilaca kluba prolazi na nekoliko koraka od spomen-ploce u znak secanja na šesnaestoro poginulih. Na njoj je ugravirana samo jedna rec: "Zašto?"

Iv-En Prentis (Eve-Ann Prentice) je slobodni novinar