11. 11. 2011

ZAHTEV MEDIJSKIH I NOVINARSKIH UDRUŽENJA DA SE POŠTUJE NEDAVNO USVOJENA MEDIJSKA STRATEGIJA

Beograd, 11.11.2011. - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Lokal pres traže od Vlade Republike Srbije da odbije predlog RTS-a i Ratela da se RTS-u otpiše dug za korišćenje radio frekvencija.

Medijska i novinarska udruženja i asocijacije ukazuju da bi usvajanjem ovakvog zahteva, Vlada Republike Srbije prekršila, ne samo Zakon o radiodifuziji i Zakon o elektronskim komunikacijama kojima je obaveza plaćanja naknade ustanovljena, već bi pogazila i sopstvena opredeljenja iz tek usvojene Medijske strategije. Podsetimo, Republika Srbija se Strategijom obavezala da će podsticati razvoj medijskog tržišta i stvarati nediskriminatorne uslove za zdravu konkurenciju u medijskoj industriji i njen održivi razvoj. Republika Srbija se, takođe, obavezala da će finansiranje Javnih servisa biti u skladu s propisima koji se odnose na kontrolu državne pomoći. Medijska i novinarska udruženja i asocijacije ukazuju da frekvencijski spektar, kao javno dobro, pripada građanima, a da su naknade za frekvencije javni prihod. Otpisivanje duga za korišćenje radio frekvencija, u konkretnom slučaju, za posledicu bi imalo umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim RTS stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na svoje konkurente, i čime se narušava konkurencija na tržištu, te bi kao takav, u skladu sa odredbama Zakona o kontroli državne pomoći, upravo predstavljao zabranjenu državnu pomoć.

Novinarska i medijska udruženja i asocijacije ističu da je Javni servis, Zakonom o radiodifuziji, već oslobođen plaćanja naknade koju komercijalne radio i TV stanice plaćaju za pravo na emitovanje, te bi njegovo oslobađanje i naknada za frekvencije, dodatno diskriminisalo komercijalne stanice i kompromitovalo konkurenciju na medijskom tržištu. Medijska strategija predvidela je da finansiranje Javnog servisa na teret budžeta, zahteva ispunjenost čitavog niza kriterijuma, među kojima su i daleko jasnija definicija funkcije i obaveza Javnog servisa, nadzor nad ispunjavanjem takve funkcije i obaveza, finansijsku kontrolu poslovanja Javnog servisa i objavljivanje rezultata takve kontrole, srazmernost finansiranja obavezama koje se pred Javni servis stavljaju, kao i zabrana preplaćivanja Javnog servisa, pri čemu se nužno moraju uzeti u obzir i komercijalni prihodi koje on ostvaruje. Dodatni kriterijum koji Medijska strategija predviđa je i ponašanje RTS-a na tržištu, koje ne sme da narušava propise o zaštiti konkurencije. Nijedan od ovih kriterijuma iz tek usvojene Medijske strategije, u konkretnom slučaju, nije ispunjen.

Novinarska i medijska udruženja i asocijacije posebno ukazuju da je i razlog koji Ratel i RTS navode za otpis duga za korišćenje radio frekvencija, navodna šteta koju RTS trpi usled izdvajanja emisione tehnike u zasebno Javno preduzeće, apsolutno neosnovan. Upravo suprotno, štetu su godinama trpeli država i njen budžet, iz razloga što RTS, nakon usvajanja Zakona o radiodifuziji, nikada nije zaključio ugovor sa Republičkom direkcijom za imovinu, kojim bi regulisao korišćenje nepokretnosti i sredstava emisione infrastrukture u državnoj svojini. RTS, ne samo da je godinama, bez ugovora i bez naknade, koristio državnu emisionu infrastrukturu, već je istu i izdavao, a novac od zakupa se, umesto da ide u budžet države, kao vlasnika, zadržavao na računima Javnog servisa.

Medijska i novinarska udruženja i asocijacije pozivaju Vladu Republike Srbije da, umesto što bi otpisivala jednoj medijskoj kući dugove i tako je dodatno favorizovala u odnosu na druge, što pre otpočne sa implementacijom rešenja predviđenih Medijskom strategijom, i to posebno onih koja se odnose na nov model projektnog finansiranja javnog interesa u medijskom sektoru, na kome Strategija insistira, a na čiju isključivu primenu se Vlada Strategijom obavezala već od 1. januara iduće godine.

Predsednik ANEMa, Saša Mirković