28. 05. 2014

Održan okrugli sto ANEM-a o ulozi medija u borbi protiv korupcije

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Ilustrovani rečnik korupcije" koji ANEM realizuje u partnerstvu sa Agencijom za borbu protiv korupcije, a finansira ga Evropska unija.

Cilj događaja bio je da se podstakne diskusija o ulozi medija u sprečavanju i borbi protiv korupcije i o uslovima koji su potrebni da bi je mediji uspešno ostvarivali, kao i o tome kako da se između tri važna aktera - medija, nevladinog sektora i institucija - unapredi saradnja na rešavanju problema korupcije.

Ovim okruglim stolom ANEM zaokružuje projekat čiji je glavni cilj da doprinese efikasnijoj prevenciji i borbi protiv korupcije aktivnijim uključivanjem građana i medija u taj proces.

Skup je otvorio predsednik ANEM-a Milorad Tadić govoreci o ANEM-ovom projektu „Ilustrovani rečnik korupcije" i ciljevima okruglog stola.

Prva sesija bila je posvećena temi borbe protiv korupcije i sprečavanja korupcije, a njom je moderirao Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija, koji je u uvodnom izlaganju naveo da se u Srbiji borba protiv korupcije svodi na represiju, ali i da započeti slučajevi procesuiranja koruptivnog delovanja uglavnom nisu završeni. Naveo je da je prevencija, koja jedina može da da suštinske rezultate, zanemarena. Neophodno je da u sprečavanju korupcije učestvuju svi elementi drustva: nadležni organi, nezavisne institucije, civilno društvo, mediji i privreda, rekao je Minić i naglasio da je neophodna njihova međusobna saradnja, a posebno saradnja medija i civilnog sektora. Međutim, da bi došlo do pomaka u borbi protiv korupcije potrebno je promeniti uslove za to jer postojeći uslovi nisu odgovarajući, rekao je Minić. Prof. dr Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, rekao je da možemo razlikovati sistemsku korupciju, koja je politička, i takozvanu sitnu korupciju koja je prisutna u svakodnevnom životu građana i njihovoj interakciji sa javnim sektorom. Naveo je da je, po indeksima korupcije, Srbija zemlja gde je ova pojava duboko sistemski ukorenjena. Po njemu, sistemska korupcija je veći problem od sitne korupcije, pri čemu su njen generator političke stranke. Naveo je i da se teško može očekivati da se sveobuhvatna kontrola izvršne vlasti u odnosu na korupciju vrši iznutra i da je neophodno da mediji i civilni sektor vrše stalni pritisak na vlast. Zlata Đorđević,  zamenica predsednika Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, izjavila je da su mediji ključni u borbi protiv korupcije jer svojim izveštavanjem primoravaju državne organe da sve slučajeve korupcije ispitaju u potpunosti. Navela je i da mediji imaju važnu ulogu u edukaciji građana i da je stoga ANEM-ov projekat „Ilustrovani rečnik korupcije" veoma važan.

Drugu sesiju „Mediji i borba protiv korupcije - uloga medija i uslovi u kojima je ostvaruju" otvorio je moderator Nedim Sejdinovic iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), koji je rekao da je uloga medija nezamenljiva u borbi protiv korupcije jer oni mogu da ispunjavaju više funkcija: mogu da vrše konstantni pritisak na vladu da ispunjava svoje antikorupcijske programe i obećanja; mogu da edukuju građane o potrebi  transparentnosti rada državnih organa, kao i o mestu i ulozi institucija i organizacija u borbi protiv korupcije; mogu delovati preventivno, stvarajući okruženje i sistem vrednosti u kojem korupcija neće biti društveno poželjna; mogu i treba da ostvare partnerski odnos sa institucijama i organizacijama koje se bave borbom protiv korupcije; mogu imati edukativnu funkciju i u odnosu na razne društvene slojeve i mogu isticati i odgovornost građana za korupciju, aktivirajući razne društvene slojeve za uključivanje u borbu protiv korupcije.  Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), složio se da mediji imaju važnu ulogu u borbi proiv korupcije, ali je istakao da je veliki problem za ostvarivanje te uloge netransparentno vlasništvo u medijima, kao i netransparentno finansiranje medija iz budžetskih sredstava. On je skrenuo pažnju na to da je uloga medija da ukazuju na sistemske propuste u društvu i poremećaje koji dovode do korupcije i da će odvajanje medija od države značajno pojačati ulogu medija u borbi protiv korupcije, pa je zato važno da se donese novi set medijskih zakona koji treba da regulišu izlazak države iz vlasništva u medijima. Zoran Sekulić, predsednik UO Asocijacije medija, je ocenio da je svest o zaštiti javnog interesa preduslov da se mediji uspešno uključe u borbu protiv korupcije, a da ta svest mora da postoji kod novinara, ali i kod vlasnika medija koji novinarima moraju da omoguće slobodan rad. Sekulić je istakao i da se mora regulisati pitanje transparentnosti vlasništva i finansiranja u medijima i da ima utisak da novi medijski zakoni ta pitanja neće u potpunosti rešiti. Milorad Tadić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ukazao je na to da mediji danas rade u teškim uslovima, da u velikoj meri zavise od državne pomoći, da postoji neravnopravan položaj medija u javnoj i privatnoj svojini i da mediji zato ne mogu da ispunjavaju svoju ulogu kontrolora vlasti.

Uvod u treću sesiju, koja se bavila saradnjom medija, nevladinog sektora i nadležnih organa u borbi protiv korupcije, dao je moderator Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija koji je ukazao na važnost saradnje tih aktera napominjući da ta saradnja nije na zavidnom nivou.  Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kazao je da je poražavajuće to što u instituciji Poverenika građani vide najveće sredstvo za borbu protiv korupcije, iako neki drugi organi imaju veću nadležnost u toj oblasti. On je takođe rekao da je pre nekoliko meseci Skupštini Srbije podneo izveštaj o poštovanju zakona u javnim preduzećima, ali da taj dokument republički parlament još nije razmatrao, pri čemu je zabrinjavajuće i to što je taj izveštaj imao veoma malo prostora u medijima. Veran Matić, glavni i odgovorni urednik informativnog programa B92, naveo je da su mediji u teškoj materijalnoj situaciji, da tržište diktira programski sadržaj, kao i da je od 2000. naovamo primetan trend povećanja udela komercijalnog sadržaja u programu naspram kvalitetnog informativnog programa, pri čemu oni mediji koji se odvaže na ozbiljno izveštavanje o raznim društvenim problemima, uključujući i korupciju, trpe štetne posledice. Takođe je ukazao da je uloga medija u borbi protiv korupcije važna, ali da je uloga pravosuđa ključna. Dubravka Filipovski, članica ogranka Globalnog udruženja parlamentaraca protiv korupcije (GOPAC) u Srbiji pri Narodnoj skupštini Republike Srbije, prikazala je aktivnosti ogranka ove neformalne mreže parlamentaraca.

Nakon diskusije, u zaključnom delu okruglog stola formulisani su zaključci i preporuke:

• Neophodno je predstavljati korupciju kao nepoželjan oblik ponašanja kroz stalnu edukaciju i promovisanje aktivnosti u borbi protiv korupcije.
• Za korupciju kao problem neophodno je naći sistemsko i dugoročno rešenje.
• Zakonodavni okvir koji se odnosi na korupciju mora da bude predvidiv, jasan i primenjljiv, a civilno društvo i mediji treba da preuzmu ulogu istinskih čuvara javnog interesa.
• Potrebno je bolje razumevanje ovlašćenja i funkcija državnih organa koji se bave borbom protiv korupcije i objektivno informisanje o njihovim aktivnostima.
• Prevencija mora da ima prednost u odnosu na represiju.
• Neophodno je stalno jačati kapacitete nezavisnih institucija koje se bave borbom protiv korupcije.
• Nužno je stvoriti povoljno okruženje za slobodno i objektivno informisanje o problemu korupcije.
• Državni organi, mediji i civilno društvo moraju i u postojećim uslovima da nađu način da sarađuju, ali je važno raditi i na unapređenju uslova za ostvarivanje te saradnje, za šta je neophodno postojanje spremnosti sve tri strane.
• Za rešavanje problema korupcije važna je saradnja civilnog društva i medija. Civilno društvo može da pomogne medijima tako što će, zahvaljujući svojoj ekspertizi, prepoznati korupciju, njene uzroke i ponuditi rešenje za taj problem.
• Mediji treba da ukazuju na korupciju, prepoznaju izvor i pojavne oblike korupcije, kao i da vrše pritisak na nadležne institucije.

eu logo

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. 

AGENDA JE DOSTUPNA OVDE.